Мајка Кезуновића

Мајка Кезуновића – јунакиња
У дубинама времена, међу сјенкама прошлости, скривена је прича, неиспричана. О Мајци Кезуновића, жени храброј и јунаку, која је неустрашиво крочила путем оданости и без страха.
Прије двјеста љета, у брдима Бјелопавлића, судбина је њен живот испреплела с тајном судбином.
Некада је моћни Његушки поп кроз село шаптао, да „ископа“ кућу Кезуновића, блистави дом њихов.
Но храброст у Гаврилу, оцу дјеце и супругу, побједу донесе, и борбу наставише храбро. Јер код Никшића, у боју горком и страшном, Брђани су с Русима кренули, јуначки се суочили.
Успјех је био у рукама Петра Петровића, који Црногорце повуче из битке.
Гаврило, храбри јунак, сањао је о мјесту своме, Горњој Зети, гдје ће круну поставити на главу. Брђани и Црногорци, њихова браћа са Приморја, снивали су о круни Немањића и слави неизмјерној.
Прича Мајке Кезуновића не стаде ту. У срцу њеном, снага и љубав пронађоше склониште. Под заштитом славне Романије, усред дивљине и тишине, она сакри своје дичне праунуке, своје благо неизмјерно.
Далеко од Цетиња и опасног попа с Његуша, којег је народ Црногорски слиједио без питања. Уз Кратељ, гдје су нови дом изградили храбро, под туђим именом скривени, не издадоше завјет породични.
Прошло је више од пола вијека тих скривених дана, када Кезуни, бројни и богати, прозваше се опет презименом породичним, поносно носећи име предака храбрих и оданих, завјетовали се да тајну чувају и не одају никада.
Након много година, у срцу једног човјека, искра се запалила, а тајна више није могла бити скривена. Магистарски рад, истраживање у архивима далекој земљи, оживјели су причу о Кезуну, о његовој храбрости невјероватној.
И данас, та прича живи у срцима потомака, који с поносом носе име Кезуновића. Тајна која се чувала вијековима сада је коначно откривена, да се сјећање на Мајку Кезуновића не изгуби никада.
Свјетлост која обасјава ову причу храбрости и оданости, нека нас инспирише да цијенимо наше коријене. Нека нам Мајка Кезуновића буде примјер снаге и љубави, да храбро крочимо стазама властитог идентитета.
Нека се ова неопјевана јунакиња слави, јер је сачувала своје благо усред олуја прошлости. Нека се чује њен глас, нека се преноси прича даље, да не заборавимо храброст и оданост које нам је оставила.
Мајко Кезуновића, тиха јунакињо непозната, твоја прича сада је откривена, и нека живи вјечно. Нека сваки потомак поносно носи твоје име, да се сјећање на твој лик никада не избрише.

Детаљи:

Постави коментар